Rudek Ivanuš za tu dvojicu nikad ni ni čul (priča)              

   (von klasicismus bis lupinismus)

Bing Crosby je več odkad snimil odlične stvari z Paulom Whitemanom, Bixom Biederbeckeom, bračom Dorsey, Dukom Ellingtonom i Louisom Armstrongom i natukel silne nofce z Belim Božičem kad ga v nekom dučanu, čist slučajno, prepoznal šulkolega z kojim se ni videl prek četrdeset let. Taj mu se jako razveselil. Pita njega Knjigeprijatel: Pa Crosby, kak si kaj? Ti kak ide? Bing, onak skromno: Pa, tak, tak. Nemrem reči. Ide! Onda mu prijatel uzvrati: A znaš da se sečam se kak si imal lepi glas! Mogel si postat pevač!

Na ovo me podsetil Životni intervju objavlen prije nekog vremena v nedeljnom Večernjaku z jednim za kojeg moj bratič Rudek Ivanuš iz Doljnjih Gredic ni nikad čul. Slično ko i onaj šulkolega za Crosbyjevu pevačku karijeru. Radi se o Mirku Iliču.

Taj Ilič ni veroval v savet onog poznatog srpskog pesnika koji je v Mostaru v jednom vrtu videl zgodnu pucicu kak zaleva cveče da lepo ostane doma i da nikam nejde. Nego je otišel v Ameriku i tam napravil dobar posel. I sad se z tim jako šika.

Veli Ilič v tom novinskom razgovoru da mu je nekad v Hrvatskoj, odnosno Jugoslaviji, bilo odlično, al da je to mala zemlja i da je tu napravil sve kaj je mogel. Pa je osečal da se tu guši njegova stvaralačka snaga! Otprilike onak kak je to osečala i gospodična Delimar kad je z Koprivnice otišla v Zagreb. Onda se odselil prek Bare v jedan grad v kojem je na glasu jedan jako veseli kvart i tam počel delat ono po čemu je več v Jugoslaviji bil poznat. Uopče, tam v Ameriki mu je čist lepo. A kad se zaželi Zagreba sedne se v avion i dođe na kesten – pire kakvog nema v Nevjorku. Bar tak veli.

V razgovoru z novinarom Ilič veli da je Hrvatska zemlja nevjerojatnih umjetnika, ali ljudima je kultura nebitna. Pod neverojatnim umetnikom možda misli na Dragutina Trumbetaša, izvanrednog crtača. Boljeg od njega. Ili ipak nekog njemu bližeg po slobodi duha. Po onoj latinskoj: Asinus asino et sus sui pulcher. Neznam pak na koju on to kulturu misli. Morti onu prometnu.

Kaj se tog tiče tu je čist v pravu. Svaki dan se na vulici može videt kak ljudi, dok auti još nisu čist blizu, prelaziju prek crvenog svetla na semaforu. Žuriju se!. Kak da za to ne postoje nikakve odredbe ni zakoni! Bez sumnje su to liberali i slični elementi z levog političkog spektra, koji i inače prkosiju, govoriju da v Hrvatskoj nema slobode, da niš ne valja i da nema demokracije. Oni voliju crvenu boju! Ili možda koji zalutali ognjištar!

Takvi kaj ideju prek crvenog tvrdiju i da nas onaj Stožer vleče v diktaturu. To sam čul neki dan kričati jednu feš pucicu na Jelačič placu. Pa kaj z diktaturom?! Pa kaj več nismo imali diktaturu proletarijata! Bumo preživeli!

Inače, onaj razgovor z Iličem je zapraf bil o umetnosti. Pa sam se setil da on ni jedini naš čovek iz Hrvatske, ili kak je sam naglasil z Jugoslavije, koji je v Ameriki postal slavan. V Varaždinu imamo isto jednog takvog. Stefana Lupina!

On se zapraf zove Ivan Lepen. Inače za sve nadaren i javnosti simpatičan čovek sklon svakakvoj zafrkanciji. V Ameriki još uvek slovi za kralja nočnog života, bar tak veli, jer je puno bil po nočnim klubovima i družil se z onim Andyjem Warholom, Davidom Bowyjem i sličnim umetnikima. Pametan kak i svi Zagorci znal je da tam z svojim imenom nebu daleko dogural, pa se lepo setil poznate glumice Ide Lupino, koju je možda i videl z Humphreyjem Bogartom v Walshovom filmu Visoka Sierra iz 1941. godine, il možda samo na plakatu i zel si njezino prezime za svoje.

Zadnjih godina se počel baviti z kiparstvom i napravil par izložbih doma i v svetu. Oni koji se malo više z tim baviju prepoznali su odmah da je videl, možda i v originalu, futurističku skulpturu Jedinstveni oblici kontinuiteta u prostoru Umberta Boccionija iz 1913. godine, pa je počel nekaj slično delat. Ukratko, postal je po tome poznat. Tak smo do sad v Varaždinu, kaj se tiče umetničkih stilova, imali klasicizam, historicizam, romantizam, impresionizam, poentilizam, kubizam ekspresionizam, fovizam, nadrealizam, dadaizam, konstruktivizam, (možda i futurizam), a sad imamo i lupinizam.

Velim, o njima dvojici moj bratič Rudek niš nezna. Ipak, to njih niš ne smeta, jer ko je uopče Rudek Ivanuš!? I Ilič i Lupino uživaju u svojoj slavi i misliju da puno znaju. Otprilike ko onaj Krešo Sučevič (i još nekak) iz Potjere, inače jurišnik Radničke fronte. Koji puno zna, al samo ne ono da egipatska kraljica Nefertiti, izložena v Berlinu v Državnom muzej, nema jedno oko. A to zna i moj bratič Rudek! Možda bi i njemu i njima trebalo malo skromnosti. Otprilike kak je sam o sebi napisal u epitafu Xavier de Maistre, pisac znamenitog Puta po mojoj sobi:

Tu, pod tim sivim kamenom, počiva Xavier,

Koji se svemu čudio i pitao, odakle dolazi lahor

I zašto Jupiter grmi…

Proučio je mnoge zamršene knjižurine,

Čitao je od jutra do večeri, a na kraju je otišao

U crni nepovrat sav iznenađen, što ništa ne zna.

Miroslav Klemm

 

Sub, 19-06-2021, 15:02:00

Komentirajte

Zadnji komentari

Kolumne

Telefon

Radi dogovora o prilozima, Portal je moguće kontaktirati putem Davora Dijanovića, radnim danom od 17 do 19 sati na broj +385-95-909-7746.

Poveznice

Snalaženje

Kako se snaći?Svi članci na Portalu su smješteni ovisno o sadržaju po rubrikama. Njima se pristupa preko glavnoga izbornika na vrhu stranice. Ako se članci ne mogu tako naći, i tekst i slike na Portalu mogu se pretraživati i preko Googlea uz upit (upit treba upisati bez navodnika): „traženi_pojam site:hkv.hr".

Administriranje

Pretraži hkv.hr

Kontakti

KONTAKTI

Telefon

Telefon Tajništva
+385 (0)91/728-7044

Elektronička pošta Tajništva
Elektronička pošta Tajništva
Ova e-mail adresa je zaštićena od spambota. Potrebno je omogućiti JavaScript da je vidite.

 

Elektronička pošta UredništvaElektronička pošta Uredništva
Ova e-mail adresa je zaštićena od spambota. Potrebno je omogućiti JavaScript da je vidite.

Copyright © 2021 Portal Hrvatskoga kulturnog vijeća. Svi sadržaji na ovom Portalu mogu se slobodno preuzeti uz navođenje autora i izvora,
gdje je izvor ujedno formatiran i kao poveznica na izvorni članak na www.hkv.hr.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU Općom javnom licencom.

Naš portal rabi kolačiće radi funkcionalnosti i integracije s vanjskim sadržajima. Nastavljajući samo pristajete na tehnologiju kolačića, ali ne i na razmjenu osobnih podataka.